Jovana Ostojić najbolja

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

U okviru projekta Otpakivanje 2014/ 15 koji mobiliše mlade ljude širom Srbije u kreativnoj akciji za zagovaranje etničke tolerancije, raspisan je literarni konkurs za mlade autore i autorke starosne dobi od 15 do 30 godina.

Projekat „Otpakivanje“ sprovode Beogradski centar za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava Jukom, Centar za pozorišna istraživanja ApsArt i Medijski centar Beta uz finansijsku podršku Delegacije EU u Srbiji i stručnu pomoć Ministarstva omladine i sporta.

 

Tokom ovog projekta više od 2000 mladih ljudi iz 12 gradova Srbije ujedinili su se u svojim različitostima kako bi iznjedrili djela posvećena toleranciji, razumjevanju i poštovanju tuđih prava i razlika. Svoje lične priče kao i priče iz svojih lokalnih zajednica, prezentovali su u formi tkz. „Kreativnih kulturnih paketa“ u kojima su rezultati vrlo iskrenih i izuzetno kreativnih istraživanja na temu sličnosti i razlika između etničkih grupa.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Dana 27. februara u Domu omladine u Beogradu, dodjeljene su nagrade najuspješnijima. Žiri u sastavu Milena Minja Bogavac, dramaturg i dr Goran Bašić, za najbolji literarni rad na temu „Etnička netrpeljivost i diskriminacije, tolerancije, prevazilaženje etničke distance“ jednoglasno su proglasili rad pod nazivom „Kad su se djeca igrala rata“ Jovane Ostojić iz Rudog. Jovana je student treće godine Srpske književnosti i jezika Filološkog fakulteta u Beogradu.

Nagradu je uručila pomoćnik ministra za sport i omladinu Repubike Srbije Snežana Klašnja.

jovana

 

Obrazloženje žirija prenosimo u cjelosti.

Kratka priča „Kad su se djeca igrala rata“ Jovane Ostojić karakteristična je zbog svoje post-moderne forme i izrazite fragmentarnosti u okviru linearno postavljenog vremenskog okvira, koji traje od 1991. do 2002. godine. U nekoliko dijaloških i monoloških fragmenata/ scena, pratimo odrastanje jednog dečka: od bezbrižne igre Indijanaca i Kauboja u predratnom Sarajevu, preko izbegličkih kolona, do sna u kom su deca ponovo deca, razigrana i zaštićena od svega lošeg što im se u životu dogodilo ili se moglo dogoditi. Priča je ispričana iz perspektive dečaka, kroz dijalog sa njegovim drugovima i drugaricama. Strahote rata ovde nisu opisane, ali se čitaocima ostavlja prostor da ih naslute, zamisle i domaštaju, čime se šalje ljudska i topla, antiratna poruka: da su deca uvek deca, bez obzira istorijski okvir u kom odrastaju, svoju nacionalnost ili veru. Odrasli i deca, u ovoj priči, igraju se istih igara, s tim što te iste igre imaju nesagledive posledice, onda kada ih igraju odrasli. U ovoj priči, mudrost je na strani dece, na strani nevinih. To je priča o povlačenju u sebe: ona počinje grupnim scenama, razrađuje se u dijalogu, a završava u formi unutrašnjeg monologa, čime se dočarava utisak da je glavni junak ostao sam. Prepričavajuči svoj san u kom su svi ponovo deca, ovaj nas glavni junak podseća da je nekoliko generacija na našim prostorima, odraslo bez mogućnosti da bude dete onoliko dugo koliko to želi. Pisana bez patetike i afektiranja, u prezentu i data tako da se sve okolnosti razumeju kroz radnju, ova priča otkriva nesumnjiv spisateljski dar autorke. Žiri literarnog konkursa u okviru projekta „Otpakivanje“ jednoglasno je odabrao ovu priču, kao najuspeliju među radovima prispelim na konkurs.

Najupečatljiviji literarni radovi će postati dio materijala za predstavu koja će gostovati u gradovima širom Srbije.

Pobjednički rad na konkursu