Царски сонети младобосанске књижевности

У Рудом је 25. новембра 2017. одржан научни скуп под називом: „Милош Видаковић – Царски сонети младобосанске књижевности, као одраз друштвених прилика пред Велики рат“

23926436_506144649778419_4491849384683266118_o
Скуп је организовала Народна библиотека „Просвјета“ из Рудог уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије.  Учесници скупа били су еминентни стручњаци из области књижевности и језика, историје и политикологије из Бања Луке, Источног Сарајева, Београда и Подгорице.
Према ријечима организатора скупа, историчара Предрага Остојића, циљ овог скупа је био да се једна генерација, чија су идејна и стваралачка стремљења артикулисана у „младобосанском покрету“ прикажу у правом свјетлу и свој својој величини. „Када поменете Младу Босну већину људи мисао води ка оном видовданском пуцњу, личностима атентатора или аустроугарском престолонаследничком пару и при том се потпуно губи из вида једна цијела генерација младих стваралаца, покретача новог духа у стваралачкој модерни у времену које ни рат који је уследио није могао зауставити.“
Скуп је поздравном поруком благословио, Његово високо преосвештенство митрополит Дабробосански Г. Хризостом, а поздравима и жељом за успјешан рад скупа прикључили су се и епископ Милешевски Г. Атанасије Ракита, Министар културе и информисања Републике Србије Владан Вукосављевић проф. др Јован Делић и др.
На скупу је представљен и рад Књижевне задруге Српског националног савјета Црне Горе, а о положају српског народа у Црној Гори и борби за очување српског језика говорили су Др Момчило Вуксановић, председник СНС Црне Горе и књижевник Будимир Дубак.
Др Мина Ђурић са Катедре за књижевност и језик Филолошког факултета у Београду, није крила одушевљење организацијом скупа и учешћем младих људи, који су својим приступом и приложеним радовима дали велики допринос његовом успјешном раду. Она је посебно истакла младе професоре језика књижевности и докторанте Милана Вурдељу, Кристину Радомировић, Јовану Остојић и Ивана Праштала.
Др Боривоје Милошевић, са катедре за историју Филозофског факултета у Бања Луци предложио је да овај скуп постане традиционалан и да се радови учесника, као и оних који су у немогућности да присуствују своје радове приложили, нађу у једном Зборнику радова, који ће организатор свакако објавити.
Био је то први скуп оваквог нивоа одржан у Рудом.