Историјском трибином која је одржана 10. јула 2018. у Дому културе у Рудом у оквиру Петровданских културе, обиљежена је стота годишњица од завршетка Првог свјетског рата и ослобађања Рудог.
На вечери посвећеној овом јубилеју говорили су историчари др Боривоје Милошевић и проф. Предраг Остојић на тему: Рудо у Великом рату – преглед догађаја и
Историјска улога Српске православне цркве у очувању српског националног идентитета
Велики број присутних те вечери имао је прилику да погледа и фотодокументациони материјал, који је приказан на видео-биму, а који се односио на период Великог рата, доба страдања и славе, а неке од приказаних фотографија из периода велике поплаве Рудог 1896. по први пут су приказане у јавности.
Говорећи о Рудом као првом ослобођеном мјесту у аустроугарској провинцији Босни и Херцеговини, Предраг Остојић је истакао стратешки значај овог мјеста у борбама које су вођене на Дрини у периоду август 1914, новембар 1915, али и је посебан акценат ставио на страдањe становника овог мјеста и околине током Великог рата.
„Страдали су као војници у српској и аустроугарској војсци, као српски добровољци, као цивили у забиљеженим злочинима аустроугарске солдатеске, односно шуцкора, али и од болести, углавном пјегавог тифуса. Страдали су и у злогласним аустроугарским казаматима и логорима – Араду, Добоју и др, па чак и они који су преживјели умирали су после рата од посљедица логорске тортуре.“
Др Боривоје Милошевић се у свом излагању осврнуо на значај и улогу Српске православне цркве у борби за очување националног идентитета као и страдање свештенства прије и за вријеме Великог рата:
„Свештеници у Босни и Херцеговини су увијек били предводници буна и борби за ослобођење, па није ни чудо што су аустроугарске власти оштрицу свог мача уперили управо према њима“.
Крајеве око Рудог и Вишеграда ослобођени су до 5. новембра 1918., а ослободиоци су преласком Дрине дочекани са одушевљењем не само од српског, већ и од муслиманског и хрватског народа. Тако је било и у Сарајеву које је са одушевљењем дочекало „Тимочку бригаду“ пуковника Милана Недића из састава II армије ђенерала Степе Степановића.
