Mеђународни пјеснички конкурс „Милош Видаковић“ Рудо 2020

Поводом XX „Видаковићевих дана културе“ у Рудом, Јавна установа Центар за културно просвјетну дјелатност „Просвјета“ Рудо и Kњижевни клуб „Милош Видаковић“ Рудо у част пјесника Милоша Видаковића (1891 – 1915) расписали су девети међународни пјеснички конкурс на којем је учествовало 265 пјесника из Македоније, Канаде,САД, Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине и др.  Жири у саставу  књижевник – Аћим Тодоровић из Власенице (предсједник жирија), књижевник и преводилац – Драгана Мрђа из Београда и књижевник Радомир Рашо Јагодић из Рудог изабрали су три најбоље пјесме.

 

ПРВА НАГРАДА

ГУСТА КАО КРВ

Циганин мој си,
Немирне крви,
И љубав моја, лепота сва
Или се то ШУКАР зове?!… Ја не знам… Боље ми ти преведи…
Ја твоје речи баш не разумем,
Ал кад ми кажеш ЧУМИДАВ ТУ
Срце задрхти, љубав га стеже,
Лепотом бојиш душу ми сву.

Сањам те храброг
На белом коњу
Широке ноздрве дрхте на вама
Грлиш ме нежно и љубиш страсно
Роје се жеље без стида, срама…

Сањам те сненог
Хитам ка теби,
Звоне прапорци прошлих времена,
Престаје киша, Сунце се рађа,
Сада сам твоја, постајем жена…

У твојим прстима музика предака.
На телу точак, номада знак.
Верујем теби, срце ти дајем
Мој корак с тобом сигуран, лак…
О, Девла, Девла…
Волив ту
Кхамав тут
Камерав пала туте…
Знаш шта… Ако су Ромео и Ђулијета
Померили границе љубави
Хајде да нас двоје
Померимо границе живота.
Пусти ме да те волим, између смрти и вечности,
Да у твоју тамну кожу утиснем светлост белу.
Да те упијам, рађам, да те не дам и волим…
И да ти сина родим
Са златним знаком на челу.

Шифра: Острво снова

Данијела Божичковић Радуловић- МилаНова.

Петровац на Млави. Рођена 1968. Пише и слика. Члан је УКС и УЛУП-а. Своје књиге сама илуструје. Објавила је 7 прозних дела и једну збирку поезије-2017.
Превођена на италијански и македонски.
Награду Ана Франк за роман за децу ,,У страху је велики страх. 2012.

 

ДРУГА НАГРАДА

ХИЉАДУ МИСЛИ

Хиљаду мисли, а свака теби,
јагодо  јунска у грлу мог смртништва!

Освит, гле, росан: стојим на брегу,
до паса у песничкој детелини,
бистар сав, жедан метафора.
Ишчекујем мирис твог доласка
да се наситим преслатких соли
твог младосног нестрпљења.

Хиљаде мисли, а све су о теби,
погачо с медом мог смртништва!

Подне, гле, златно: под врбом седим,
над орфејском Моравом, пуном
зелених знамења, риба, рима!
Ишчекујем укус твога присуства –
да ми усладиш саставе душе
с жлездама, сржима, свемиром.

Хиљаду мисли, а једна – о теби,
амвросијо у крви мог смртништва!

Сутон, гле, румен: лежим у лирској
трави, посут оностраним поленом.
Миран час! Ишчекујем власт
твога дисања: да ме покријеш
косом, уснама љубве, дах мој –
љубавним облаком својих дахова!

Хиљаду мисли, а сваком грлим те,
невесто сунчана мога смртништва!

ШИФРА: Од злата јабука

Aлександар М. Арсенијевић
Београд. Песник, прозиста. Аутор 5 књига, добитник многобројних награда. Заступљен у више антологија и у многобројним зборницима савремене српске поезије и прозе, превођен на руски, француски и енглески.

 

ТРЕЋА НАГРАДА

ПЕСМА ДА МИ ОСТАНЕ

Пред којом Santa Mariom љубав да опевам
молила сам се и ја пред венецијанском
као зеницу ока је осетила пред љевишком
и још се молим у сваком збегу на литици
молим се Владичици
да ми оздрави рука
док ми се тело не обезглави
љубавну песму да напишем
и ослободим се овог мука

Љубав је ова на мору рођена
под расцветалом наранџом осунчана окупана
на хоризонту плавом
зато се борим са заборавом

Била је врело
била је бук што се стропоштава
била је земаљска авантура
мога тела немир и бура

Од ње ме раставља даљина
море дубоко широко
у њему потопљена лађа и хидра многоглава
растављала ме три прста
и мајчин аклетва испред крста
а ја сам се до смрти укотвила

О њој песма да ми остане
ако је грешка нек јој се суди:
на небу небески судија
на земљи – људи

Шифра: Виола

Љубица (Перић) Златовић

Смедерево. Рођена 1942. Дјетињство провела у подунавском селу Удовице, Студије југословенске и светске књижевности завршила на Филолошком факултету Београду .Члан је Удружења књижевника Србије. Добитник је Златне повеље, награде Фестивала поезије у Суботици, Љубостињске розете (Трстеник), прве награде на Поетској позорници у Ћуприји, Смедеревског Орфеја и других.