Пословник

На основу члана 34. став 1. алинеја 23. Статута општине Рудо („Службени гласник општине Рудо“ број: 8/08-пречишћени текст, 9/08, 2/09 и 1/11) и члана 106. Пословника Скупштине општине Рудо („Службени гласник општине Рудо“, број: 8/08-пречишћени текст), Скупштина општине Рудо на сједници одржаној дана 07.02.2013. године, донијела је

П О С Л О В Н И К
СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ РУДО

 

I – ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

 Овим Пословником уређује се рад и организација Скупштине општине Рудо (у даљем тексту: Скупштина) и друга питања од значаја за рад Скупштине и остваривање њених задатака и одговорности у складу са Уставом, законом и Статутом општине Рудо ( у даљем тексту: Општина).

Члан 2.

 Ако неко питање организације и рада Скупштине није уређено овим Пословником, уредиће се закључком Скупштине.

Закључак из предходног става примјењује се даном доношења.

Члан 3.

 Скупштина има печат у складу са законом.

О чувању и употреби печата стара се секретар Скупштине.

Облик, садржај и изглед печата, као и начин његовог коришћења, уредиће се посебном одлуком Скупштине.

Члан 4.

 Скупштина ради на сједницама, а одлучује о питањима из своје надлежности у складу са законом и Статутом општине по поступку утврђеном овим пословником.

Члан 5.

 Скупштину представља предсједник Скупштине.

II – КОНСТИТУИСАЊЕ СКУПШТИНЕ

Члан 6.

 Конститутивну сједницу новог сазива Скупштине, сазива предсједник Скупштине из предходног сазива, најкасније тридесет дана након што Изборна комисија Босне и Херцеговине потврди, овјери и објави изборне резултате и предсједава сједници до избора радног предсједништва.

Ако је предсједник Скупштине из предходног сазива спријечен да сазове сједницу Скупштине, конститутивну сједницу ће сазвати и њоме предсједавати, до избора радног предсједништва, потпредсједник из предходног сазива.

У случају спријечености потпредсједника, конститутивну сједницу Скупштине ће сазвати и њоме предсједавати, до избора радног предсједништва, најстарији изабрани одборник у новом сазиву, односно онај одборник кога за сазивање овласти једна трећина новоизабраних одборника.

Члан 7.

 Предсједавајући конститутивне сједнице предочава Скупштини коначне резултате проведених локалних избора и кандидате којима је Централна изборна комисија Босне и Херцеговине овјерила одборнички мандат.

Члан 8.

 Одборници са овјереним мандатима преузимају дужност заједничким давањем и појединачним потписивањем свечане изјаве која гласи:

«Обавезујем се да ћу повјерену дужност одборника обављати савјесно и одговорно, да ћу се придржавати Устава, закона, Статута општине Рудо и других аката Скупштине, да ћу се залагати за заштиту и унапређење људских права и слобода, равноправности народа и грађана и развој демократије у најбољем интересу свих грађана општине Рудо те да ћу предано обављати повјерене задатке у циљу развоја и напретка општине Рудо, Републике Српске и Босне и Херцеговине».

Свечану изјаву дужни су пред Скупштином дати и потписати и сви одборници са накнадно додјељеним мандатима.

 Члан 9.

 Послије давања свечане изјаве врши се избор чланова Комисије за избор и именовање.

Комисија за избор и именовање, уз предходне консултације са представницима политичких странака и коалиција заступљених у Скупштини, предлаже кандидате за предсједника и потпредсједника Скупштине.

Приједлог за избор из става један овог члана може поднијети и сваки одборник.

 Члан 10.

 Након избора предсједник Скупштине преузима даље руковођење сједницом Скупштине.

 

III – ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА И ДУЖНОСТИ ОДБОРНИКА

 

Члан 11.

 Одборник остварује права и дужности утврђене законом, Статутом и Пословником давањем и потписивањем свечане изјаве, а иста губи престанком мандата у складу са законом.

Члан 12.

 Одборницима се издаје одборничка легитимација.

Облик и садржај одборничке легитимације утврђује Скупштина посебном одлуком.

Секретар Скупштине стара се о издавању и евиденцији издатих одборничких легитимација.

У остваривању својих функција у Скупштини, одборник има право и дужност:

–         да присуствује сједници Скупштине и радних тијела Скупштине чији је члан и учествује у њиховом раду и одлучивању,

–         да присуствује сједницама радних тијела Скупштине чији није члан, без права одлучивања,

–         да покреће инцијативе за разматрање и рјешавање одређених питања и даје предлоге за доношење аката из надлежности Скупштине,

–         да покреће иницијативе и даје приједлоге за унапређење рада Скупштине и радних тијела

–         да поставља одборничка питања која се односе на рад Начелника општине и општинске административне службе у извршавању закона, других прописа и општих аката Скупштине, као и на рад институција које имају јавна овлашћења,

–         да предлаже расправу о питањима која се односе на рад Скупштине, њених радних тијела, Начелника општине и општинске административне службе, као и на рад институција које имају јавна овлашћења,

–         да учествују у обавјештавању грађана и њихових организација и заједница о питањима о којима се одлучује у Скупштини, путем зборова грађана, односно других скупова на које је позван или на који га упути Скупштина,

–         да редовно и благовремено прима информације о свим питањима од значаја за вршење функције,

–         да улаже амандмане на приједлоге аката,

–         да извршава и друге задатке, које му у оквиру свог дјелокруга, повјери Скупштина или радно тијело чији је члан.

Права, обавезе и одговорности одборника детаљније се регулишу Етичким кодексом изабраних званичника општине Рудо.

Члан 14.

 Одборник који је спријечен да присуствује сједници Скупштине и сједницама радних тијела Скупштине или из одређеног разлога треба у току рада да напусти сједницу, дужан је да о томе благовремено обавјести предсједника Скупштине, односно предсједника одговарајућег радног тијела.

Члан 15.

 На тражење одборника стручна служба Скупштине, односно општинска административна служба у оквиру свог дјелокруга, дужни су да му обезбједе и презентују потребне информације и стручну помоћ.

 Члан 16.

 Одборник има право да буде редовно и благовремено обавјештен о свим питањима чије му је познавање потребно ради вршења дужности, а нарочито:

–         о раду Скупштине и њених радних тијела,

–         о раду Начелника и општинске административне службе,

–         о провођењу политике коју је утврдила Скупштина,

–         о извршавању прописа.

Стручна служба Скупштине обезбјеђује услове за вршење функције одборника и на њихово тражење пружа стручну помоћ у изради приједлога које они подносе Скупштини и радним тијелима Скупштине, помаже им у вршењу других послова, које им је повјерила Скупштина и радна тијела Скупштине, даје стручна објашњења о појединим проблемима на које наилазе у току рада Скупштине, стара се о обезбјеђењу техничких услова за њихов рад и обавља административне и друге послове за њихове потребе.

Члан 18.

 Одборници су дужни чувати државну, службену, војну и пословну тајну, податке повјерљиве природе, те личне податке других лица до којих могу доћи у свом раду, у складу са законом и другим прописима.

 Члан 19.

 Одборник има право на накнаду за вршење одборничке дужности у висини и на начин који утврди Скупштина својом одлуком.

Право на накнаду за обављање одборничке дужности одборник стиче даном давања свечане изјаве.

 

IV – ОРГАНИЗАЦИЈА СКУПШТИНЕ

 

1. Предсједник и потпредсједник Скупштине

Члан 20.

Избор предсједника и потпредсједника Скупштине врши се тајним гласањем у складу са Статутом и овим Пословником.

Резултате гласања утврђује Комисија за избор и именовање.

Предсједник и потпредсједник Скупштине изабрани су уколико добију већину гласова од укупног броја одборника.

Ако је предложено више кандидата, а ниједан од њих не добије потребан број гласова, гласање се понавља за два кандидата који су добили највећи број гласова.

Уколико и у поновљеном гласању ниједан од кандидата не добије потребну већину понавља се цијели изборни поступак.

 Члан 21.

 Предсједник Скупштине:

-         представља Скупштину,

-         учествује у припремама, сазива и води сједнице Скупштине,

-         учествује у припремама, сазива и води сједнице колегија Скупштине,

-         иницира стављање на дневни ред сједница, колегија и радних тијела Скупштине питања из надлежности Скупштине,

-         иницира и прати рад радних тијела Скупштине,

-         осигурава поштовање начела и одредби овог Пословника,

-         осигурава реализовање права и дужности клубова одборника током припреме и одржавања сједница Скупштине,

-         води  сједнице  у  складу  са  принципима  најбољих  пракси  демократског парламентаризма и одредбама овог Пословника,

–         осигурава сарадњу Скупштине и Начелника, те прати реализацију одлука и закључака Скупштине,

–         ради на остваривању сарадње са Скупштинама других општина, те другим органима и организацијама,

–         потписуј е акта којс је усвојила Скупштина,

–         сачињава извјештај за исплату накнада одборницима Скупштине и члановима скупштинских радних тијела и

–         врши и друге послове утврђене законом, Статутом и овим пословником.

Члан 22.

 Потпредсједник Скупштине има право и дужност да помаже у раду предсједнику и по његовом овлашћењу обавља одређене послове из његовог дјелокруга.

Потпредсједник замјењује предсједника Скупштине у случају његове одсутности или спрјечености.

У случају отсутности или спрјечености потпредсједника, предсједника Скупштине замјењује одборник кога одреди Скупштина.

 

2. Клубови одборника

Члан 23.

 У Скупштини се образују клубови одборника политичких странака, коалиција и независних одборника, као основни облик њиховог организационог дјеловања. Три или више одборника могу оформити клуб одборника.

Клуб одборника се конституише тако што се предсједнику Скупштине подноси списак чланова, који је потписао сваки члан клуба одборника. На списку се посебно назначава име предсједника клуба одборника и његовог замјеника.

Одборник може бити члан само једног клуба одборника.

Клуб одборника учествује у раду Скупштине на начин утврђен овим пословником.

Члан 24.

 Сваки клуб одборника има предсједника који заступа клуб, руководи радом клуба и организује активности клуба.

Ако клуб одборника представља замјеник предсједника, односно овлашћени представник, он преузима овлашћења предсј едника клуба.

У току засједања Скупштине клуб одборника може овластити једног свог члана да изнесе став клуба о одређеној тачки дневног реда, о чему предсједник клуба обавјештава предсједника Скупштине најкасније до отварања расправе о тој тачки дневног реда.

У току засједања Скупштине предсједник клуба одборника има право затражити десетоминутну паузу за консултације са члановима клуба одборника о одређеној тачки дневног реда.

Предсједник Скупштине дужан је дати најмање једну тражену паузу у складу са предходним ставом.

Члан 25.

 Одборник има право да промјени, односно да напусти одборнички клуб о чему писменим путем обавјештава предсједника Скупштине и предсједника клуба одборника који напушта.

Скупштина обезбјеђује услове и неопходна финансијска средства за рад клубова одборника.

Стручне и административно-техничке послове за потребе клуба одборника обавља стручна служба Скупштине.

3.    Секретар и стручна служба Скупштине

Члан 27.

Скупштина има секретара и стручну службу који је опслужују.

Члан 28.

Секретар Скупштине организује рад стручне службе и помаже предсједнику Скупштине у припремању сједница и организовању рада Скупштине и њених тијела. Секретар Скупштине је дужан :

–         да се стара о остваривању права и дужности одборника и обезбјеђивању услова за рад клубова одборника,

–         да прима иницијативе и приједлоге упућене Скупштини и даје их на даљу обраду надлежним органима и службама,

–         да обезбједи правно-техничку обраду аката усвојених на сједници Скупштине,

–         да благовремено објављује прописе и друге акте које је донијела Скупштина и доставља закључке и одборничка питања надлежним органима и службама,

–         да врши и друге послове утврђене Статутом, овим Пословником и одлуком о организацији и дјелокругу стручне службе којом непосредно руководи.

 Члан 29.

 Стручна служба врши стручне и друге послове за потребе Скупштине, њених радних тијела и одборника.

Организација и рад стручне службе Скупштине уређује се посебном одлуком Скупштине.

 

4.    Колегиј Скупштине

Члан 30.

 У циљу унапређења ефикасности и усклађивања рада Скупштина успоставља се колегиј Скупштине (у даљем тексту колегиј), кога чине предсједник и потпредсједник Скупштине, секретар Скупштине и предсједници клубова одборника.

Сједници колегија присуствује и Начелник општине.

 Члан 31.

 Надлежности колегија су следеће:

–         утврђује приједлог плана рада Скупштине и радних тијела Скупштине,

–         осигурава реализовање права и дужности одборника у обављању њихове функције и улоге,

–         обезбјеђује сарадњу са клубовима одборника и између њих,

–         координира рад радних тијела Скупштине и обезбјеђује сарадњу Скупштине и њених радних тијела,

–         обезбјеђује сарадњу Скупштине и Начелника општине, прати извршавање закључака и одлука Скупштине и извршење програма рада Скупштине,

–         руководи и координира активностима у припреми сједница Скупштине и у припреми дневног реда сједница Скупштине и

–         утврђује приједлог дневног реда за сједнице Скупштине.

Члан 32.

Колегиј ради у сједницама.

Сједнице колегија одржавају се по потреби, а најмање једном између двије сједнице Скупштине.

Сједницу колегија сазива и води предсједник Скупштине, а у случају његове спријечености потпредсједник Скупштине.

Сједницама колегија, по позиву предсједника или на властити захтјев могу присуствовати и други одборници Скупштине, те представници општинске административне службе.

Члан 33.

 На сједницама колегија води се скраћени записник.

Секретар Скупштине одговоран је за вођење записника на сједницама колегија. 5. Радна тијела Скупштине

Члан 34.

 За разматрање питања из надлежности Скупштине, предлагања и разматрања аката, као и за проучавање и разматрање других питања, образују се стална и повремена радна тијела Скупштине

Стална радна тијела Скупштине образују се овим Пословником у складу са Статутом општине.

Повремена радна тијела образују се посебном одлуком, којом се одређује дјелокруг рада, овлашћења и састав радног тијела.

Чланови радних тијела Скупштине имају право накнаде за свој рад у складу са законом у износу који утврђује Скупштина посебном одлуком.

 Члан 35.

 Радна тијела Скупштине имају предсједника, замјеника предсједника и потребан број чланова.

Предсједник радног тијела организује рад радног тијела, предлаже дневни ред и предсједава његовим сједницама.

Члан 36.

 Састав сталних радних тијела одговара страначкој заступљености у Скупштини. Одборник може бити члан једног или више радних тијела.

За чланове појединих радних тијела, поред одборника, могу се бирати научни и стручни радници из области која је у надлежности радног тијела, с тим што њихов број у сталним радним тијелима не може бити већи од двије трећине укупног броја чланова радног тијела Скупштине.

У случају из предходног става предсједник радног тијела може бити само одборник.

Комисија за избор и именовање не може имати чланове који нису одборници.

Радна тијела могу донијети пословник о свом раду у складу са одредбама овог Пословника, којим ће ближе уредити начин свог рада и на исти Скупштина даје сагласност.

Уколико не донесу пословник из предходног става радна тијела ће се у припреми и одржавању сједница придржавати одредби овог Пословника.

Радна тијела Скупштине, при утврђивању својих обавеза, задатака и програма рада придржавају се програма рада Скупштине.

Члан 38.

 Као стална радна тијела Скупштине образују се комисије, одбори и савјети, чији састав предлаже Комисија за избор и именовање, уз предходне консултације са клубовима одборника, независним одборницима и политичким партијама које имају своје одборнике у саставу Скупштине а исти нису чланови ни једног клуба одборника.

Иницијативу за образовање повремених радних тијела Скупштине покреће предсједник, потпредсједник Скупштине и сваки одборник у Скупштини.

Одборник може бити члан највише 4 стална радна тијела Скупштине.

Члан 39.

 Предсједник радног тијела у сарадњи са својим замјеником организује рад радног тијела, а нарочито:

–         покреће иницијативу за разматрање појединих питања из надлежности радног тијела,

–         сарађује са предсједником Скупштине, предсједницима других радних тијела и представницима општинске административне службе у циљу што боље припреме и организације радног тијела којим предсједава,

–         потписује акта која доноси радно тијело

–         подноси извјештај о раду радног тијела и

–         врши и друге послове регулисане Пословником или одлуком о образовању радног тијела.

Члан 40.

 Радна тијела раде у сједницама које су јавне.

Сједницу радног тијела сазива њен предсједник по сопственој иницијативи уз предходну консултацију са предсједником Скупштине, а дужан је сазвати је на захтјев предсједника Скупштине, трећине чланова радног тијела или Начелника општине.

Предсједник радног тијела сазива сједницу радног тијела најмање три дана прије сједнице, уколико разлози хитности не налажу другачије.

Сједници радног тијела могу присуствовати и они одборници који нису чланови тог радног тијела, али без права одлучивања.

 Члан 41.

 Радно тијело може да ради ако сједници присуствује већина чланова радног тијела, а одлучује о питањима из утврђене надлежности већином гласова од укупног броја чланова радног тијела.

Уколико се сједница радног тијела Скупштине не може одржати ни након два узастопна сазивања због неоправданог одсуствовања појединих чланова, предсједник радног тијела, ће предложити Скупштини замјену тих чланова.

Радно тијело сарађује са другим радним тијелима и може са њима одржавати заједничке сједнице.

Ради проучавања појединих питања из свог дјелокруга, састављања извјештаја, припремања општег акта Скупштине или другог прописа, радно тијело може да образује и радну групу.

Радно тијело подноси Скупштини извјештај о свом раду најмање једном годишње.

Члан 43.

 Стална радна тијела Скупштине су комисије, одбори и савјети. Комисије Скупштине су:

  1. Комисија за избор и именовања,
  2. Комисија за статутарна питања, пословник и прописе,
  3. Мандатно имунитетска комисија,
  4. Комисија за награде и признања,
  5. Комисија за вјерска питања.
  6. Комисија за питања младих.
  7. Комисија за буџет и финансије
  8. Комисија за равноправност полова

Одбори Скупштине су:

  1. Одбор за заштиту људских права, представке и притужбе грађана,
  2. Одбор за регионалну и међународну сарадњу,
  3. Етички одбор.

Савјети Скупштине су:

  1. Савјет за спорт,
  2. Савјет за културу.

Члан 44.

 Комисија за избор и именовање:

–         предлаже избор и именовање, односно разрјешење функционера и других лица које бира, односно именује Скупштина, ако законом, Статутом, одлуком Скупштине или овим Пословником није другачије регулисано,

–         сарађује са одговарајућим тијелима других органа и организација у општини, прибавља њихова мишљења и утврђује приједлоге за избор, именовање и разрјешења из надлежности Скупштине,

–         предлаже одлуку о накнадама за извршене послове одборницима и спољним члановима који су чланови комисија и других радних тијела,

–         утврђује приједлог за састав радних тијела Скупштине,

–         обавља и друге послове одређене законом, општим актима Скупштине и овим Пословником.

Комисија за избор и именовања броји 5 чланова.

Члан 45.

 Комисија за статутарна питања, пословник и прописе:

–      утврђује нацрт и приједлог статута и пословника,

–         прати, разматра и анализира доношење статута и пословника, као и потребу њихове даље разраде и доградње,

-         разматра питања у вези са усаглашавањем статута са Уставом и законом,

-         предлаже Скупштини покретање поступка за промјену статута и пословника,

–         разматра приједлоге одлука и других аката које доноси Скупштина у погледу њихове усаглашености са Уставом, законом и Статутом,

-         разматра иницијативе за доношење одлука и општих аката Скупштине,

-         даје мишљење о поднесеним амандманима на приједлоге аката које разматра,

–         разматра приједлоге за давање аутентичних тумачења одлука или других аката Скупштине и утврђује приједлоге текста аутентичног тумачења,

–         разматра општа акта организација и заједница које потврђује или на које даје сагласност Скупштина и о томе даје мишљење и приједлоге Скупштини,

-         утврђује и издаје пречишћене текстове одлука и других прописа Скупштине,

–         разматра и друга питања која се односе на статут, пословник и друга акта Скупштине.

Комисија за статутарна питања, пословник и прописе броји 3 члана.

 Члан 46.

 Мандатно имунитетска комисија:

–         врши увид у акте Централне изборне комисије Босне и Херцеговине о престанку и додјели мандата одборника и о томе извјештава Скупштину,

–         покреће иницијативу код надлежних органа за утврђивање евентуалног постојања сукоба интереса одборника,

-         разматра и друга питања у вези са мандатно имунитетским правима одборника. Мандатно имунитетска комисија броји 3 члана.

Члан 47.

 Комисија за награде и признања:

–         предлаже Скупштини доношење одлука о установљењу награда и признања Општине која се додјељују за радове или дијела која заслужују опште признање и истицање,

–         утврђује критерије и поступак за додјелу награда и признања и стара се о њиховом провођењу,

–         стара се да ликовно или друго умјетничко рјешење награде синболише историјске и културне вриједности Општине,

–         предлаже обезбјеђење буџетских и других средстава за новчани износ награда или признања,

-         припрема и утврђује приједлоге за додјелу награда. Комисија за награде и признања броји 3 члана.

Члан 48.

Комисија за вјерска питања:

–         прати провођење закона и других прописа који се односе на вјерске заједнице и даје Скупштини и другим органима у општини мишљења и приједлоге о појединим питањима из односа органа власти и локалне самоуправе и вјерских заједница

–         ради на остваривању сарадње са вјерским заједницама које дјелују на подручју општине,

–         залаже се за остваривање вјерске и националне толеранције на подручју општине,

-      обавља и друге послове из ове области по одлукама и закључцима Скупштине. Комисија за вјерска питања броји три члана.

 Члан 49.

 Комисија за питање младих:

–         прати стање и појаве у животу и раду младих и предлаже Скупштини програме и мјере за дјеловање општинских органа и служби у овој области,

–         ради на сузбијању малољетничке деликвенције, наркоманије и других токсиноманија, те иницира покретање пројеката и реализацију активности на превентивном дјеловању међу младима,

–         предлаже програме креативног ангажовања младих у области културе, едукације, спортских и других активности,

–         остварује сарадњу са домаћим и међународним организацијама и институцијама које се баве питањима младих, без обзира да ли ове организације дјелују на професионалној или волонтерској основи,

-         обавља и друге послове из ове области по одлукама и закључцима Скупштине. Комисија за питања младих броји три члана.

 Члан 50.

 Комисија за буџет и финансије:

–         прати и разматра ток рада на изради нацрта буџета, анализира нацрт буџета, приједлог буџета и извјештаје о извршењу буџета општине и о истом извјештава Скупштину,

–         врши увид у остваривању прихода и расхода општине, прати провођење утврђене политике, извршавање закона, других прописа и аката Скупштине у овој области од стране надлежних служби за управу,

–         прати и разматра питања кориштења буџетских средстава од стране корисника тих средстава,

–         прадлаже Скупштини доношење мјера за рационалније и ефикасније кориштење буџетских средстава и остваривања утврђене политике у области прихода и расхода општине,

-         врши и друге послове из ове области по одлукама и закључцима Скупштине. Комисија за буџет и финансије броји три члана.

 Члан 51.

 Комисија за равноправност полова:

–         прати и извјештава Скупштину о положају жена у општини и провођењу њихових права према Закону о равноправности полова у Босне и Херцеговине,

–         разматра приједлоге грађана, удружења грађана и организација за унуапређење равноправности полова и подноси извјештај о томе Скупштини, са приједлозима мјера и активностима које треба предузети,

–         разматра нацрте и приједлоге одлука и других прописа које доноси Скупштина и даје мишљење Скупштини са аспекта равноправности полова, те даје приједлоге за њихово усаглашавање са Законом о равноправности полова у Босне и Херцеговине,

–         предлаже мјере и активности скупштини за отклањање евентуално утврђених повреда у домену равноправности полова,

-         обавља и друге послове из ове области по одлукама и закључцима Скупштине. Комисија за равноправност полова броји пет чланова.

Одбор за заштиту људских права, представке и притужбе грађана:

–         разматра питања остваривања и заштите слобода и права грађана, а посебно питања везана за кршење слобода и права од стране општинске административне службе и институција која врше јавна овлашћења из надлежности општине,

–         указује на појаве и проблеме у остваривању и заштити људских права и слобода и предлаже мјере Скупштини у циљу њихове заштите,

–         разматра представке и притужбе које се односе на права и дужности из надлежности општине, које грађани или правна лица упућују или непосредно подносе Скупштини и о томе обавјештава подносиоца,

–         испитује путем надлежне службе за управу основаност представки и притужби, предлаже надлежним службама предузимање на закону заснованих мјера и о томе обавјештава пдносиоце представки и притужби,

–         разматра и друга питања из домена заштите људских права и слобода, као и могућност побољшања рада општинске административне службе и институција које врше јавна овлашћења из надлежности општине,

–         обавља и друге послове из ове области по одлукама и закључцима Скупштине. Одбор за заштиту људских права, представке и притужбе грађана броји пет чланова

Члан 53.

 Одбор за регионалну и међународну сарадњу:

–         ради на развијању економске, научне, културне и друге сарадње општине са другим општинама у Републици, Федерацији Босне и Херцеговине и у иностранству и успоставља сарадњу са одговарајућим органима,

–         разматра анализе о производним концесијама и заједничким улагањима са иностраним партнерима, оцјењуј е услове за оснивање мјешовитих предузећа и о томе даје мишљење Скупштини,

-         координира рад свих носилаца ове активности у општини,

-         даје мишљење Скупштини о закључивању уговора о економској сарадњи,

–         обавља и друге послове на развијању регионалне међународне сарадње. Одбор за регионалну и међународњу сарадњу броји 5 чланова.

 Члан 54.

Етички одбор:

-         прати и анализира примјену Етичког кодекса,

–         прати рад изабраних званичника Скупштине и указује на појаве кршења Кодекса,

–         разматра пријаве за кршења Кодекса поднесене од стране одборника, грађана, удружења и других организција,

-         води поступак провјере на основу пријава о евентуалном кршењу Кодекса,

–         предлаже Скупштини, корективне мјере против изабраних званичника ако утврди да је извршена повреда Кодекса,

-         подноси тромјесечне извјештаје о раду Одбора,

-         обавјештава јавност о свом раду и закључцима након проведене провјере,

–         дјелује савјетодавно у случајевима када је изабраним званичницима потребно појашњење за њихово поступање и дјеловање како би избјегли кршење Кодекса,

-         обавља и друге послове у оквиру права и дужности Одбора.

 

Одбор има пет чланова од којих три члана из реда одборника и два члана из реда афирмисаних грађана у јавном животу.

Члан 55.

 Савјет за спорт:

–         разматра приједлоге и даје мишљење Скупштини о организацији спорта на нивоу Општине као и кориштењу спортских објеката и терена,

–         разматра приједлог и даје мишљења о одржавању спортских манифестација од значаја за општину и Републику Српску које се финансирају средствима из буџета Општине,

–         успоставља спортску сарадњу са другим општинама у Републици Српској и шире,

–         успоставља сарадњу са спортским организацијама, општинским савезима, установама и институцијама у области спорта и физичке културе.

Савјет за спорт броји 3 члана.

Члан 56.

 Савјет за културу:

–         разматра приједлоге и даје мишљења Скупштини о организовању и одржавању манифестација у области културе од интереса за општину,

–         предлаже Скупштини оснивање институција из области културе од значаја за Општину,

–         остварује сарадњу са институцијама у области културе у Општини, Републици Српској и шире,

–         даје приједлоге и мишљења Скупштини у вези са финансирањем манифестација и институција из области културе из буџета Општине.

Савјет за културу броји 3 члана.

Члан 57.

 Стручна служба Скупштине, као и општинска административна служба ће пружити радним тијелима стручну, техничку и административну подршку.

 

V – НАЧИН РАДА СКУПШТИНЕ

1. Програм рада Скупштине

Члан 58.

Скупштина доноси програм рада за календарску годину, по правилу, до почетка године.

Програм рада Скупштине чине питања из дјелокруга Скупштине.

Програм рада садржи задатке Скупштине, који произилазе из Устава, закона , Статута општине, утврђене политике и економског развоја општине, као и друге послове и задатке у рјешавању питања од интереса за грађане.

Програмом рада утврђују се послови и задаци Скупштине, њихов садржај, начин извршавања, носиоци послова и задатака, као и рокови за њихово извршење.

Радна тијела Скупштине, при утврђивању својих обавеза и задатака, придржавају се програма рада Скупштине.

У припремама за израду програма рада предсједник, потпредсједник и секретар Скупштине прибављају приједлоге и мишљења о питањима која треба унијети у програм рада Скупштине од радних тијела Скупштине, Начелника општине, општинске административне службе, политичких странака које су заступљене у Скупштини, мјесних заједница, грађана и удружења грађана.

На основу примљених приједлога и сугестија колегиј припрема и утврђује приједлог програма рада Скупштине, који се упућује Скупштини на разматрање.

 Члан 60.

 Програм рада усваја Скупштина и предузима одговарајуће мјере за његово извршење.

Члан 61.

 Програм рада Скупштине се након доношења објављује у «Службеном гласнику општине» и ставља на увид јавности.

 

2.    Сједнице Скупштине

Члан 62.

 Скупштина ради у сједницама које су отворене за јавност. Скупштина одржава редовне, свечане и ванредне сједнице.

Члан 63.

 Редовне сједнице одржавају се по потреби а најмање осам пута годишње ради расправљања и одлучивања о питањима из надлежности Скупштине.

Свечана сједница Скупштине одржава се поводом дана општине Рудо, а може се, по посебној одлуци Скупштине, одржати и у част неког другог догађаја или личности.

Ванредна сједница се одржава изузетно, у случајевима опасности по јавну сигурност и сигурност грађана ширих размјера, елементарних непогода, епидемија и сличним ванредним околностима или рјешавања неког другог веома важног питања које је подржала и Скупштини предложила надполовична већина одборника.

Сједница из предходног става може се сазвати у роковима краћим од оних који су предвиђени овим Пословником, а њен дневни ред може се предложити на самој сједници, у складу са околностима које налаже сазивање ванредне сједнице.

 

3.    Сазивање сједнице

Члан 64.

 Сједницу Скупштине сазива предсједник Скупштине, а у случају његове спрјечености потпредсједник Скупштине у складу са програмом рада Скупштине, као или на приједлог најмање 1/3 одборника или Начелника општине.

У случају одбијања предсједника да сазове сједницу Скупштине, сједницу може сазвати потпредсједник, а ако и он то одбије, сједницу може сазвати писмено овлашћени представник најмање 1/3 одборника, уз стручну помоћ секретара Скупштине.

Исти принцип ће се примјенти и уколико предсједник прекине сједницу без сагласности скупштине.

У случају из предходног члана, колегиј је обавезан да као прву тачку дневног реда на наредној сједници стави расправу о одговорности предсједника, односно потпредсједника, у поступку одбијања сазивања сједнице, односно њеног регуларног вођења.

Члан 66.

 Позив за сједнице Скупштине упућује се најмање пет дана прије одржавања сједнице одборницима, Начелнику општине, начелницима одјељења административних служби и осталим учесницима у сједници, скупа са приједлогом дневног реда и материјалима по појединим тачкама дневног реда.

 

4. Дневни ред сједница Скупштине

Члан 67.

 Приједлог дневног реда редовне сједнице припрема колегиј.

Захтјев за уврштавањем на дневни ред сједнице одређеног питања има право поднијети колегију сваки одборник, предсједник сваког радног тијела Скупштине, сваки клуб одборнка, Начелник општине или овлашћени представник општинске административне службе.

 Члан 68.

 Захтјеви за измјенама приједлога дневног реда редовне сједнице достављају се колегијуму, у писменој форми са образложењам, најкасније 48 сати прије одржавања сједнице.

Захтјев за измјеном приједлога дневног реда редовне сједнице може бити поднешен од стране одборника, клуба одборника, Начелника општине или овлаштеног представника општинске административне службе.

 Члан 69.

 Дневни ред сједнице утврђује се на основу приједлога колегијума и захтјева поднесених у складу са чланом 67. и 68. овог Пословника, на почетку сједнице, већином гласова од укупног броја одборника у Скупштини.

На сједници не може бити поднесен захтјев за измјену дневног реда, осим у случајевима предвиђеним овим Пословником.

 Члан 70.

 Кворум свих сједница Скупштине чини надполовична већина од укупног броја одборника у Скупштини, изузев ако за одлучивање о појединим питањима која су на дневном реду није предвиђена двотрећинска већина свих одборника у Скупштини.

На основу утврђене евиденције од стране стручне службе Скупштине, предсједник Скупштине констатује да постоји кворум и о томе обавјештава одборнике.

Сви акти Скупштине доносе се натполовичном већином од укупног броја одборника у Скупштини, уколико Уставом, законом , Статутом или овим Пословником није другачије прописано.

 

5. Предсједавање и учешће у раду сједница Скупштине

Члан 71.

 Сједницом Скупштине предсједава предсједник Скупштине. Ако је предсједник спријечен, сједницом предсједава потпредсједник, а ако је и он спријечен сједницом предсједава одборник кога одреди Скупштина.

 Члан 72.

 Сви одборници Скупштине имају право и дужност да активно учествују у раду и одлучивању на сједницама Скупштине.

У раду сједница без права одлучивања, могу учествовати Начелник општине, замјеник начелника, начелници одјељења административне службе, спољни чланови радних тијела, представници политичких партија које дјелују на територији општине Рудо, посланици у Народној скупштини Републике Српске и посланици у Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине са изборне јединице којој припада општина Рудо, научни стручни и јавни радници кој и су позвани ради изношења својих мишљења о одређеним питањима, као и предсједници савјета мјесних заједница, када су на дневном реду сједнице предвиђена питања од интереса и значаја за рад мјесне заједнице, а по одобрењу Скупштине и представници грађана и удружења грађана чији су интереси обухваћени питањем које је стављено на дневни ред сједнице.

 Члан 73.

 Одборници и остали учесници на сједници Скупштине могу да говоре пошто затраже и добију ријеч од предсједника Скупштине.

Пријаве за ријеч могу да се подносе до завршетка претреса о појединим тачкама дневног реда.

Члан 74.

 Предсједник Скупштине даје ријеч одборницима по реду којим су се пријавили.

Одборник односно учесник у расправи може да говори само о питању о коме се расправља по утврђеном дневном реду, а ако се удаљи од дневног реда предсједник ће га упозорити да се држи дневног реда, односно одузети му ријеч ако се и послије упозорења не држи дневног реда.

 Члан 75.

 Одборник, односно учесник у расправи може да говори само једанпут по једној тачки дневног реда.

Трајање излагања одборника и других учесника на сједници не може бити дуже од пет минута.

Одборник, односно учесник у расправи има право на реплику, у случају да му је поменуто име или име странке којој он припада, с тим да реплика може да траје најдуже двије минуте.

Трајање излагања одборника који говори у име клуба одборника не може бити дуже од пет минута.

Овлашћеном предлагачу општег акта, или подносиоцу извјештаја који даје образложење или одговоре на питања дискусија не може бити дужа од петнест минута.

Одборнику који жели да говори о повреди Пословника или о повреди утврђеног дневног реда, предсједник Скупштине даје ријеч чим је овај затражи и његов говор не може трајати дуже од два минута.

Послије изнесеног приговора предсједник Скупштине даје објашњење, а ако одборник није задовољан објашњењем, о томе се рјешава на сједници без даље расправе.

Члан 77.

 Ако одборник затражи ријеч да би исправио навод који је нетачно изложен и који је повод неспоразума или који је изазвао потребу за објашњењем, предсједник Скупштине ће му дати ријеч чим се заврши говор онога који је изазвао потребу исправке.

Одборник се у том случају мора ограничити на исправку, односно објашњење, а тај говор не може трајати дуже од двије минуте.

 Члан 78.

 На захтјев предсједника клуба одборника предсједник Скупштине може дати паузу уколико се оцијени да је то потребно ради обављања консултација одборника у клубу.

 

6. Одржавање реда

Члан 79.

 О реду на сједници Скупштине стара се предсједник Скупштине.

Због повреде реда на сједници предсједник Скупштине може да изрекне следеће мјере: опомену, одузимање ријечи и удаљење са дијела сједнице у складу са овим пословником.

Скупштина, на приједлог предсједника Скупштине или клуба одборника, без претреса може да изрекне мјеру одузимања ријечи или мјеру удаљења са сједнице.

Члан 80.

 Мјере које је изрекао предсједник Скупштине примјењују се док траје претрес по тачци дневног реда, а мјера коју изрекне Скупштина примјењује се за сједницу на којој је изречена.

 Члан 81.

Опомена се изриче одборнику или другом учеснику у расправи:

–  који је пришао говорници без дозволе предсједника Скупштине;

–  који говори прије него што је затражио и добио ријеч;

–  који и поред упозорења предсједника Скупштине, говори о питању које није на дневном реду;

–  ако прекине говорника у излагању или добацуј е, односно омета говорника или на други начин угрожава слободу говора;

-  који се непосредно увредљиво обраћа другом одборнику, одборничком клубу, Начелнику општине или другом присутном на сједници,

–  ако износи чињенице и оцјене које се односе на приватни живот других лица;

–  ако употребљава псовке и увредљиве изразе;

–  ако другим поступцима нарушава ред на сједници или поступа противно одредбама овог пословника.

Члан 82.

 Мјера одузимања ријечи изриче се одборнику или другом учеснику у расправи коме су претходно изречене двије мјере опомене, а који и послије тога чини повреду из члана 81. овог пословника.

Одборник или други учесник у расправи коме је изречена мјера одузимања ријечи дужан је да се, без одлагања, придржава изречене мјере. У супротном, предсједник Скупштине искључује озвучење, а по потреби одређује паузу.

Мјера одузимања ријечи не односи се на право одборника на реплику у даљем току сједнице.

Против изречене мјере одузимања ријечи, коју је изрекао предсједник Скупштине, одборник може приговорити. О приговору одлучује Скупштина без расправе.

Члан 83.

 Мјера удаљења са сједнице изриче се одборнику или другом учеснику у расправи који и послије изречене мјере одузимања ријечи омета или спречава рад на сједници, не поштује одлуку предсједника Скупштине о изрицању мјере одузимања ријечи или наставља да чини друге прекршаје у смислу члана 81. овог пословника, као и у другим случајевима одређеним овим пословником.

Мјера удаљења са сједнице може се изрећи одборнику или другом учеснику у расправи и без претходно изречених мјера у случају физичког напада, односно другог сличног поступка којим се угрожава физички или морални интегритет учесника сједнице у просторијама зграде гдје се одржава сједница.

Одборник коме је изречена мјера удаљења са дијела сједнице, може одмах уложити приговор Скупштини у временском трајању до три минуте. О приговору одлучује Скупштина без расправе.

Одборник или други учесник у расправи коме је изречена мјера удаљења са сједнице дужан је да се одмах удаљи из сале у којој се сједница одржава.

Предсједник Скупштине одлучује да се са сједнице удаље гости који ремете ред сједнице.

Ако предсједник Скупштине редовним мјерама не може да одржи ред на сједници, одредиће паузу у трајању потребном да се успостави ред.

 Члан 84.

 Уколико одборник или други учесник у расправи одбије да се удаљи са сједнице Скупштине, па се из тог разлога прекине сједница предсједник Скупштине ће након консултација са клубовима одборника заказати наставак сједнице.

Одредбе овог Пословника о реду на сједници Скупштине примјењују се и на све друге учеснике на сједници, а сходно се примјењују и на сједницама Скупштинских радних тијела.

 Члан 86.

 Одборнику коме је одузета ријеч се умањује одборничка накнада у висини од 10% мјесечног износа за свако одузимање ријечи.

Одборнику коме је изречена мјера удаљења са дијела сједнице се умањује одборничка накнада у висини од 20% мјесечног износа за свако удаљење са сједнице.

Одборнику коме је изречена мјера удаљења са сједнице се умањује одборничка накнада у висини од 30% мјесечног износа накнаде.

 Члан 87.

 У случају да се одборнику на сједници изрекне више мјера у циљу одржавања реда одборничка накнада му се умањује збрајањем износа за све мјере изречене у складу са чланом 86.

Члан 88.

 Одборнику због чијег непоштовања реда је сједница Скупштине прекинута па је заказан наставак за нови дан, поред умањења из предходног члана, одборничка накнада ће се умањити и у висини трошкова одржавања засједања Скупштине за тај дан.

Под трошковима одржавања засједања Скупштине из предходног става подразумјевају се дневнице присутних одборника на наставку сједнице.

 

7. Ток сједнице

 Члан 89.

 Након утврђивања кворума сједнице, предсједник Скупштине отвара сједницу.

Сваки одборник може у току сједнице захтијевати да се утврди да ли сједници присуствује број одборника потребан за пуноважан рад.

Ако предсједник Скупштине утврди да не постоји кворум за пуноважан рад, сједница се прекида, односно одлаже за период док се не стекну услови за одржавање сједнице.

 Члан 90.

 Прије усвајања дневног реда, предсједник Скупштине информише Скупштину о томе који су га одборници обавјестили да су спријечени присуствовати сједници, као и о разлозима њихове спријечености.

Прије усвајања дневног реда предсједник Скупштине упознаје Скупштину и о другим питањима битним за рад и функционисање Скупштине, а по потреби даје ријеч одборницима за излагање по овим питањима.

Дневни ред сједнице утврује се на почетку сједнице, у складу са одредбама члана 67. и 68. овог Пословника.

Предсједник Скупштине, Начелник општине и представник клуба одборника могу изузетно предложити да се одређено питање стави на дневни ред на самој сједници приликом утврђивња дневног реда, али су дужни да образложе хитност таквог приједлога.

Поједино питање се може у току сједнице скинути са дневног реда уз образложени приједлог предсједника Скупштине, овлаштеног предлагача и представника клуба одборника о чему се изјашњава Скупштина.

 Члан 92.

 Предсједник Скупштине објављује утврђени дневни ред сједнице Скупштине након што се Скупштина изјасни о приједлогу дневног реда.

Члан 93.

 Послије усвајања дневног реда прелази се на разматрање појединих питања према утврђеном редоследу у дневном реду.

На сједници се разматра свако питање дневног реда прије него се о њему одлучује, осим ако је овим Пословником одређено да се о неком питању одлучује без разматрања.

У току сједнице Скупштина може на приједлог предсједника Скупштине или предсједника клуба одборника измјенити редослед појединих тачака дневног реда.

Члан 94.

 Разматрање појединих питања је јединствено, ако овим пословником није другачије одређено.

Разматрање почиње излагањем представника предлагача, уколико је то потребно, а затим извјестиоца радног тијела Скупштине, ако жели да усмено ближе упозна одборнике о мишљењима и приједлозима радног тијела.

Послије тога ријеч добијају одборници и други учесници у раду сједнице.

 Члан 95.

 Разматрање може бити опште и разматрање у појединостима.

Када се приликом разматрања питања од општег значаја предлаже доношење резолуције или препоруке, као и кад се разматра приједлог статута општине, пословника Скупштине или другог општег акта из дјелокруга Скупштине, на сједници се може одлучити да се таква питања разматрају одвојено, у начелу и у појединостима.

У току општег разматрања приједлога расправља се о приједлогу у начелу и могу се износити мишљења, тражити објашњења и покренути питања о рјешењима датим у приједлогу.

У току разматрања о појединостима, Скупштина може одлучити да се расправља о дијеловима, односно одјељцима или о појединим члановима. У току разматрања о појединостима расправља се и о амандманима.

Када се утврди да нема више пријављених за учешће у расправи, предсједник Скупштине закључује расправу.

 

8. Одлучивање

За доношење одлуке на сједници Скупштине потребно је присуство већине од укупног броја одборника, уколико законом, Статутом или овим пословником није другачије прописано а одлука је донешена ако за њу гласа већина од укупног броја одборника које броји Скупштина.

Члан 97.

 Скупштина одлучује двотрећинском већином гласова од укупног броја одборника када се одлучује о доношењу статута и његовим измјенама и допунама.

Члан 98.

 Гласање је јавно ако Статутом или овим Пословником није другачије одређено и врши се дизањем руке, односно гласачког картона.

Одборници гласају тако што се изјашњавају за приједлог, против приједлога или као уздржани у односу на приједлог.

По завршеном гласању предсједник Скупштине утврђује и објављује резултате гласања, а затим констатује да ли је приједлог о коме се гласа прихваћен или одбијен.

Члан 99.

 Кад постоји сумња у резултат гласања, приступа се појединачном изјашањавању одборника.

Захтјев за појединачним гласањем могу поднијети предсједник Скупштине, потпредсједник, предсједник сваког клуба одборника или најмање три одборника који су присуствовали гласању које се доводи у сумњу.

Поименично гласање врши се тако што секретар Скупштине појединачно прозива одборнике и биљежи њихов глас.

 Члан 100.

 Тајно гласање врши се гласачким листићима.

Предсједник Скупштине даје објашњење о начину гласања у складу са овим Пословником.

Сваки одборник добија један гласачки листић, који након испуњавања лично доставља у гласачку кутију.

 Члан 101.

 Тајним гласањем руководи Комисија за избор и именовања и утврђује резултате гласања.

Комисија из предходног става о обављеном гласању сачињава записник и доставља га предсједнику Скупштине.

 Члан 102.

 Пошто сви присутни одборници гласају и предсједник Скупштине објави да је гласање завршено, приступа се утврђивању резултата гласања.

Гласачки листић из кога се не може утврдити како се одборник изјаснио, сматра се не важећим.

Предсједник Скупштине објављује резултат гласања и саопштава колико је укупно одборника гласало, колико од тога за приједлог, колико против приједлога, колико је уздржаних и колико има неважећих гласова, а затим констатује да ли је приједлог о коме се гласало прихваћен или одбијен.

 

9. Записник

 Члан 103.

 О раду на сједници Скупштине води се записник и врши тонско и видео снимање.

Записник садржи основне податке о раду на сједници, а нарочито о изнесеним приједлозима, донесеним закључцима, као и садржај одборничких питања и иницијатива.

У записник се уносе и резултати гласања о поједниним питањима.

 Члан 104.

 Одборник, односно други учесник у расправи на сједници, може да тражи да се битни дијелови његовог излагања унесу у записник, као и да изврши ауторизацију излагања на основу забиљешке у тонском и видео снимку без изостављања изложених мисли и исказа.

О изради записника стара се секретар Скупштине.

 Члан 105.

 Записник се саставља по завршетку сједнице и упућује свим одборницима најкасније са позивом за наредну сједницу Скупштине.

Усвајањем записника са предходне сједнице, почиње свака сједница Скупштине.

 Члан 106.

 Сваки одборник има право да на записник стави примједбе, а о основаности ових примједби одлучује се на сједници без расправе.

Ако се примједбе усвоје у записнику ће се извршити одговарајуће измјене.

Записник на који нису стављене примједбе, као и записник у коме су усвојене дате примједбе, сматра се усвојеним.

Члан 107.

 Записник потписује предсједник и секретар Скупштине

О чувању изворника записника са сједнице стара се секретар Скупштине.

Тонски и видео снимци чувају се у Скупштини и чине саставни дио документације о сједници Скупштине.

Секретар Скупштине ближе уређује начин вођења, сређивања и чување тонских и видео снимака.

Усвојени записник је јавни документ о раду Скупштине и стоји на располагању за јавни увид у стручној служби Скупштине.

10. Рад Скупштине за вријеме ванредних околности, ратног стања или у случају непосредне ратне опасности

 Члан 108.

 Скупштина за вријеме ванредних околности, ратног стања или у случају непосредне ратне опасности наставља са радом у складу са Уставом, законом, Статутом и другим прописима.

На рад и организацију Скупштине у условима из предходног става примјењује се овај Пословник, ако Статутом општине или другим актом Скупштине није другачије одређено.

Члан 109.

 За вријеме ванредних околности, ратног стања или непосредне ратне опасности одборници у Скупштини који су позвани на војну дужност или су из других разлога промјенили своје пребивалиште или адресу, дужни су да у најкраћем року обавјесте Скупштину о свакој промјени пребивалишта и адресе.

 Члан 110.

 Материјали за сједнице могу се уручити одборницима непосредно уочи сједнице или на самој сједници, ако није било могућности да се доставе раније или из других оправданих разлога.

 Члан 111.

 Предсједник Скупштине за вријеме ванредних околности, ратног стања или непосредне ратне опасности:

–         разматра непосредне задатке који су у вези са ванредним околностима, ратним стањем или непосредном ратном опасношћу и мјере које треба предузети у вези са радом Скупштине,

–         предлаже, утврђује и предузима одговарајуће мјере за одржавање сједнице Скупштине, даје приједлог дневног реда и одређује вријеме и мјесто сједнице Скупштине,

–         разматра и заузима ставове о начину позивања одборника на сједницу Скупштине и одлучује о начину достављања материјала одборницима за те сједнице.

 Члан 112.

 Предсједник Скупштине, полазећи од оцјене политичке и безбједоносне ситуације оцјењује да ли је потребно и могуће сазвати сједницу Скупштине.

Ако оцијени да се Скупштина не може састати, о пословима из њене надлежности одлучује ратно предсједништво Скупштине.

Ратно предсједништво Скупштине формира се у складу са законом.

 Члан 113.

 Акте које ратно предсједништво донесе у периоду када Скупштина не може да се састане, Скупштина потврђује на првој сједници након њиховог доношења.

 

VI – АКТИ СКУПШТИНЕ И ПОСТУПАК ЊИХОВОГ ДОНОШЕЊА

 

1.    Врсте аката

Члан 114.

 У вршењу својих права и дужности Скупштина доноси статут, пословник, одлуке, закључке, препоруке, резолуције и друга акта из своје надлежности.

 Члан 115.

 Одлука се доноси као акт извршавања права и дужности Скупштине, као акт извршавања закона и као акт утврђивања унутрашње организације и односа у Скупштини.

Одлуком се на основу закона и других правних прописа рјешава о правима и обавезама или правним интересима грађана и правних лица из надлежности Скупштине.

 Члан 116.

 Акти којима се уређује унутрашња организација, рад и односи у Скупштини или врше друга општа овлашћења доносе се у облику пословника и одлука.

 Члан 117.

 Резолуцијом Скупштина указује на стање, проблеме и потребе у одређеној области друштвеног живота и утврђује политика коју треба спроводити у тим областима, као и мјере за њено спровођење.

 Члан 118.

 Препорукама Скупштина усмјерава рад Начелника општине и општинске административне службе у погледу спровођења утврђене политике и извршавања закона и других аката.

 Члан 119.

Закључком Скупштина у оквиру свог дјелокруга:

–         заузима ставове и изражава мишљење о питањима о којима је расправљала,

–         даје сагласност или потврђује поједине акте, када је то прописом одређено,

–         -утврђује унутрашње односе у Скупштини, ако они нису уређени овим Пословником или другим актом Скупштине,

–         покреће иницијативе за измјену закона и других прописа.

 

2.    Поступак доношења општих аката Скупштине

Члан 120.

 Поступак за доношење општих аката покреће се на иницијативу овлашћеног предлагача, која мора бити образложена.

Иницијатива треба садржавати правни основ за доношење одређеног акта Скупштине, уколико је тај основ познат предлагачу.

Иницијатива се упућује предсједнику Скупштине који је доставља Начелнику општине на разматрање.

Иницијатива за доношење акта којим се регулишу односи у Скупштини и њен рад не доставља се Начелнику општине на разматрање.

Начелник је дужан у року од 30 дана размотрити иницијативу и о свом ставу обавјестити Скупштину.

Ако је програмом рада Скупштине предвиђено доношење одређеног акта, сматра се да је тиме прихваћена и иницијатива за његово доношење.

 Члан 122.

 Иницијативу за доношење акта могу подносити:

–         сваки одборник Скупштине,

–         радно тијело Скупштине,

–         Начелник општине,

–         општинска административна служба и управне организације,

–         органи мјесних заједница,

–         јавна предузећа и друга правна лица и

–         грађани и њихова удружења, ако њихову иницијативу подржи најмање 5 % бирача са подручја општине.

 Члан 123.

 О иницијативи за доношење општег акта на сједници Скупштине води се начелан претрес.

Сједници присуствује подносилац иницијативе који може учествовати у претресу.

Ако се на основу начелног претреса Скупштина изјасни за потребу доношења општег акта, закључком о усвајању иницијативе за доношење општег акта утврђује се по правилу оквирни садржај општег акта и стручни обрађивач.

Изузетно, ако се иницијатива за доношење општег акта односи на питања која по свом садржају и карактеру не захтјевају детаљније разматрање, Скупштина може прихватити иницијативу без начелног претреса .

 Члан 124.

 Право на подношење нацрта и приједлога општег акта који доноси Скупштина имају овлаштени предлагачи, а то су: сваки одборник, клубови одборника, радна тијела Скупштине, начелник општине и 10% бирача са подручја општине .

 Члан 125.

 Нацрт општег акта израђују овлаштени предлагач уз стручну сарадњу обрађивача (општинска административна служба, управна организација, јавна предузећа и други субјект).

Нацрт општег акта Скупштине треба да буде израђен тако да су у њему, а у виду правних одредби формулисана рјешења која се предлажу.

Поједине одредбе нацрта општег акта Скупштине могу се дати и у једној или више алтернатива.

О понуђеном нацрту Скупштина ће провести расправу.

 

По завршеној расправи о нацрту општег акта Скупштина утврђује ставове и приједлоге које предлагач треба да уврсти у приједлог општег акта, односно доноси одлуку о покретању јавне расправе.

Члан 126.

 Скупштина може, уколико сматра потребним и уколико се општим актом Скупштине не уређују питања од ширег интереса за грађане и друге субјекте у општини, дати налог овлаштеном предлагачу да без предходно обављене јавне расправе приступи изради приједлога општег акта Скупштине.

 Члан 127.

 Скупштина ће одлучити о провођењу јавне расправе о нацрту општег акта када је то одређено Статутом или другим прописом, као и када се ради о питањима од ширег интереса за грађане и друге субјекте у општини.

Скупштина је у својој одлуци дужна одредити који ће орган спровести јавну расправу, начин провођења расправе, као и рокове у којима ће она бити проведена.

Члан 128.

 Орган овлашћен за провођење јавне расправе дужан је нарочито:

–          обезбједити да нацрт општег акта Скупштине буде доступан јавности путем медија, брошура или на други одговарајући начин,

–          пратити јавну расправу и благовремено прикупити све приједлоге, мишљења и примједбе који произилазе из ње и

–          анализирати резултате јавне расправе и о њима поднијети извјештај Скупштини и овлаштеном предлагачу.

 Члан 129.

 По завршеној јавној расправи о нацрту општег акта предлагач ће израдити приједлог општег акта узимајући у обзир мишљења, примједбе и приједлоге дате у току расправе.

Овлаштени предлагач дужан је у образложењу приједлога општег акта Скупштине изјаснити се о разлозима због којих није прихватио одређене приједлоге, мишљења и примједбе из јавне расправе.

Скупштина ће размотрити извјештај о проведеној јавној расправи и образложење овлаштеног предлагача прије него што приступи одлучивању о приједлогу општег акта Скупштине.

Овлаштени предлагач утврђује приједлог општег акта Скупштине и доставља га предсједнику Скупштине, као и предсједнику надлежног радног тијела Скупштине.

Приједлог општег акта Скупштине чији предлагач није Начелник општине доставља се Начелнику ради давања мишљења које је Начелник дужан дати у року од 30 дана.

Приједлог општег акта којим се регулишу односи у Скупштини и њен рад не достављају се Начелнику за давање мишљења.

 Члан 130.

 Приједлог општег акта Скупштине подноси се у облику у коме се општа акта Скупштине доносе и мора бити образложен.

Образложење из предходног става обухвата:

–         правни основ за доношење општег акта Скупштине,

–         разлоге који су утицали на доношење приједлога, објашњења важних одредби,

–         разлоге због којих неки приједлози, мишљења и примједбе што произилазе из јавне -расправе нису прихваћени у приједлогу, уколико је јавна расправа проведена,

–         да ли усвајање приједлога захтијева ангажовање финансијских средстава и да ли су и како та средства осигурана и

–         друге значајне околности у вези са питањима која се уређују предложеним општим актом Скупштине.

Члан 131.

 Надлежно радно тијело разматра приједлог општег акта Скупштине и подноси извјештај Скупштини, са евентуалним примједбама за измјену или допуну приједлога општег акта Скупштине.

Ако се овлаштени предлагач општег акта Скупштине није сагласио са примједбама или приједлозима надлежног радног тијела, његов став се уноси у извјештај са потребним образложењем.

У случају из предходног става примједбе и приједлози надлежног радног тијела сматрају се амандманима и о њима се води расправа у Скупштини.

 Члан 132.

 На почетку расправе у Скупштини овлаштени предлагач општег акта Скупштине може да изложи допунско образложење приједлога.

Овлаштени предлагач има право да учествује у расправи све до закључења расправе о приједлогу општег акта Скупштине, да даје образложења и износи мишљења и ставове.

Члан 133.

 Након завршене расправе о приједлогу општег акта, Скупштина може приједлог општег акта усвојити, одбити или вратити предлагачу на допуну.

Ако је приједлог општег акта Скупштине одбијен због тога што је оцијењено да нема услова или потребе за његовим доношењем, приједлог се може поново поднијети након истека рока од шест мјесеци, ако Скупштина не одлучи другачије.

Када Скупштина врати приједлог овлаштеном предлагачу, учиниће то са упутом да га допуни, односно измјени у складу са утврђеним ставом, да прибави мишљење заинтересованих органа, организација или заједница, као и да испита могућност за примјену одлуке, односно другог акта Скупштине.

 

3. Амандмани

Члан 134.

 Приједлог за измјену и допуну приједлога општег аката – амандман подноси се предсједнику Скупштине у писаном облику с образложењем све до закључивања разматрања приједлога.

Амандмане могу подносити одборници, Начелник општине и радна тијела Скупштине.

Амандмани на буџет, обавезно, поред позиције на коју се врши трансфер средстава, морају садржавати и позицију са које се трансфер врши.

 Члан 135.

 Предсједник Скупштине доставља амандмане предлагачу општег акта одмах по пријему, као и Начелнику општине, ако он није предлагач амандмана, који своја мишљења и приједлоге о амандманима доставља Скупштини.

Ако би прихватање амандмана поднесеног у току расправе о предложеном акту повлачило за собом битну измјену текста поднесеног приједлога, предсједник Скупштине такав амандман доставља овлаштеном предлагачу акта и надлежном радном тијелу да га проуче и Скупштини доставе своје мишљење.

 Члан 136.

 Ако у расправи о поднесеним амандманима одборник или Начелник општине упозори на њихову супротност са одредбама Устава и закона или се мијењају начела на којима се заснива општи акт који се усваја, сједница се може прекинути док Комисија за статут, пословник и прописе не достави мишљење о томе.

 Члан 137.

 Поводом амандмана на приједлог општег акта поднесеног у току расправе, Скупштина може одлучити да се расправа одгоди и настави на једној од наредних сједница или да се расправа прекине док овлаштени предлагач акта и надлежно тијело Скупштине не размотре амандман и поднесу мишљење.

Скупштина ће одгодити расправу о приједлогу акта Скупштине на који је поднесен амандман у току расправе, ако би усвајање амандмана захтјевало ангажовање финансијских средстава, односно ако овлаштени подносилац приједлога или надлежно радно тијело Скупштине затражи да се одлучивање о амандманима одгоди, како би амандман проучили и о њему се изјаснили.

 Члан 138.

 Амандман постаје саставни дио приједлога општег акта и о њему Скупштина не гласа одвојено, ако га је поднио предлагач општег акта или се са поднесеним амандманом сагласио предлагач.

Члан 139.

 О амандманима на приједлог општег акта има право да се изјасни предлагач општег акта, уз образложење разлога за прихватање или одбијање амандмана.

Подносилац амандмана који нису прихваћени од стране предлагача општег акта, има право да у трајању од највише три минуте коментарише изјашњавање и може да тражи да се о њима гласа.

Начелник општине има право да се изјасни о амандману и ако он није предлагач општег акта.

О амандманима се гласа у току претреса, у појединостима.

О сваком амандману се гласа посебно.

Усвојени амандман постаје саставни дио приједлога акта.

О амандману се гласа према редоследу одредаба приједлога општег акта на који се амандман односи.

Уколико је поднесено више амандмана на исти члан приједлога општег акта, прво се одлучује о амандману којим се предлаже брисање тог члана.

Након одлучивања о амандманима, Скупштина одлучује о приједлогу општег акта у цијелини.

4. Хитан поступак за доношење аката

 Члан 141.

 Ако је доношење општег акта хитно и ако би недоношење општег акта у одређеном року и у одређеним ситуацијама могло имати штетне последице по друштвени интерес, приједлог општег акта може се поднијети Скупштини без предходне расправе у одговарајућим органима и тијелима Скупштине.

Приједлог за доношење општег акта по хитном поступку може поднијети овлашћени предлагач.

Подносилац приједлога дужан је образложити хитност.

 Члан 142.

 Када се у Скупштини подноси приједлог за доношење акта по хитном поступку, предходно ће се гласати о оправданости разлога за хитним поступком, а потом расправљати и одлучивати о самом акту.

 

5.    Вршење исправки у актима

 Члан 143.

 Приједлог за исправку штампарских грешака у објављеном тексту општих аката Скупштине подноси се стручној служби Скупштине.

Вршење исправки штампарских грешака у објављеном тексту општег акта Скупштине, послије упоређења са њиховим изворником, одобрава секретар Скупштине.

 

6.    Потписивање и објављивање акта

 Члан 144.

 Акте које доноси Скупштина општине потписује предсједник Скупштине, односно потпредсједник Скупштине, када замјењуј е одсутног или спријеченог предсједника.

Акте које доносе радна тијела Скупштине потписују предсједници радних тијела Скупштине.

Овлашћено лице потписуј е оригинал акта у тексту какав је усвојен, а потписани примјерак акта чува у складу са одредбама овог Пословника.

Члан 146.

 Општи акти Скупштине објављују се прије ступања на снагу. Објављивање из предходног става врши се у «Службеном гласнику општине Рудо » и на огласној табли општине.

За објављивање општих аката Скупштине одговоран је секретар Скупштине.

 

7.    Давање сагласности и потврђивање општих аката

 Члан 147.

 Општи акти органа, организација и других правних лица достављају се Скупштини ради давања сагласности када је то утврђено законом, другим прописом или одлуком Скупштине.

Предсједник Скупштине доставља акте из предходног става надлежним радним тијелима Скупштине и одборницима.

Ако су на одредбе акта из става један овог члана дате примједбе, подносилац ових аката дужан је обавјестити Скупштину о извршеном усаглашавању таквог аката са законом, прописом или одлуком Скупштине у складу са датим примједбама, мишљењима и приједлозима.

Одлуку о давању сагласности на акте из става један овог члана даје Скупштина.

 

8.    Давање аутентичног тумачења

Члан 148.

 Аутентично тумачење је општи акт којим се утврђује истинитост, вјеродостојност, изворност и правилан смисао недовољно јасне одредбе општег акта Скупштине.

Аутентично тумачење се примјењује и важи од дана примјене одредбе општег акта Скупштине за коју се то тумачење даје.

Иницијативу за давање аутентичног тумачења општег акта Скупштине могу поднијети сва физичка и правна лица.

Приједлог за давање аутентичног тумачења општег акта Скупштине може дати сваки овлаштени предлагач из члана 124. овог пословника.

Члан 149.

 Приједлог за давање аутентичног тумачења општег акта подноси се предсједнику Скупштине, у коме се мора навести назив акта и одредба за коју се тражи тумачење уз образложење.

Предсједник Скупштине упућује приједлог за давање аутентичног тумачења Комисији за статутарна питања, пословник и прописе и Начелнику општине ако он није подносилац приједлога за аутентично тумачење.

Комисија за статутарна питања, пословник и прописе, пошто прибави потребну документацију и мишљење од Начелника општине и органа надлежних за старање о провођењу општег акта за које се тражи аутентично тумачење, те у сарадњи са другим надлежним радним тијелима Скупштине оцјењује да ли је приједлог за давање аутентичног тумачења основан.

Ако утврди основаност приједлога из предходног става, Комисија ће утврдити приједлог текста аутентичног тумачења који са својим извјештајем подноси Скупштини.

Ако Комисија за статутарна питања, пословник и прописе оцијени да приједлог за давање аутентичног тумачења није основан, о томе ће обавјестити Скупштину.

Одлуку о основаности приједлога за аутентично тумачење доноси Скупштина.

 Члан 151.

 О приједлогу текста аутентичног тумачења одлучује Скупштина. Аутентично тумачење објављује се у «Службеном гласнику општине Рудо» и на огласној табли општине.

 

9. Израда пречишћеног текста

Члан 152.

 Актом Скупштине може се утврдити да Комисија за статутарна питања, пословник и прописе изради пречишћен текст општег акта.

Пречишћен текст из предходног става утврђује се на сједници Комисије за статутарна питања, пословник и прописе и садржи само интегрални текст акта чији се пречишћени текст утврђује.

Члан 153.

 Пречишћени текст општег акта Скупштине се примјењује од дана када је објављен у «Службеном гласнику општине Рудо», а важност његових одредаба утврђена је у актима који су обухваћени пречишћеним текстом.

 

VII – ПОСТУПАК ИЗБОРА, ИМЕНОВАЊА И РАЗРЈЕШЕЊА

1. Опште одредбе

Члан 154.

Поступак избора, именовања и разрјешења из надлежности Скупштине врши се у складу са одредбама закона, Статута и овог Пословника.

Поступак из предходног става предходи консултовању политичких странака и коалиција заступљених у Скупштини.

 Члан 155.

 Избором руководи предсједник Скупштине

Када се избор врши тајним гласањем, предсједнику Скупштине помаже секретар Скупштине и Комисија за избор и именовање.

Ако је предсједник Скупштине кандидат за избор или се ради о његовом разрјешењу, сједницом ће за вријеме његовог избора, односно разрјешења, руководити потпредсједник Скупштине.

Члан 156.

 Одредбе овог Пословника које се односе на избор и именовање, сходно се примјењују и на поступак разрјешења.

 

2. Подношење приједлога, избор и именовање

 Члан 157.

 Приједлог кандидата за избор и именовање из надлежности Скупштине даје Комисија за избор и именовања а поред ње приједлог може дати и сваки одборник.

 Члан 158.

 О приједлогу за избор, односно именовање, гласа се за сваког кандидата посебно.

Изузетно од предходног става за избор чланова радних тијела Скупштине гласање се врши на основу листе у цијелини, осим када се избор врши ради измјене или допуне њиховог састава.

Уколико се са листе оспори избор или именовање појединог кандидата, за тог кандидата се гласа одвојено.

 Члан 159.

 Гласање о приједлогу за избор, односно именовање, у правилу је јавно, осим када је Статутом, овим Пословником предвиђено да се врши тајно гласање.

Јавно гласање за избор, односно именовање, врши се по редослиједу којим су кандидати предложени.

Тајно гласање врши се путем гласачких листића.

Члан 160.

 Гласачки листићи су исте величине, облика и боје, а на њима је отиснут печат Скупштине.

У гласачки листић се уносе имена свих кандидата редом којим су предложени, са редним бројем испред сваког имена.

Када се гласа за листу у цијелини, у гласачки листић се уносе све кандидатске листе.

Када се гласа за кандидате појединачно, гласа се заокруживањем редног броја испред имена кандидата.

Када се гласа о кандидатској листи, гласа се «за листу» или «против листе» у цјелини.

 Члан 161.

 Након што предсједник објави да је гласање завршено, утврђују се и објављују резултати гласања.

Гласачки листић на коме се не може утврдити за ког је кандидата, односно листу, одборник гласао, сматра се неважећим.

Изабрани су, односно именовани они кандидати који су добили већину гласова од укупног броја одборника.

Гласање ће се у другом кругу поновити за она мјеста за која предложени кандидати нису добили потребну већину.

Уколико предложени кандидати ни у другом кругу гласања не добију потребну већину, понавља се цијели изборни поступак за избор, односно именовање, на те положаје.

 

3. Смјењивање, опозив и оставка

 Члан 163.

 Лице које бира или именује Скупштина може бити смјењено са позиције на коју је изабрано ако послове из своје надлежности не врши у складу са Уставом и законом и у оквиру датих овлашћења.

 Члан 164.

 Лице које бира или именује Скупштина може бити опозвао са позиције на коју је изабрано у складу са законом, ако је не обавља савјесно, одговорно или довољно успјешно.

Члан 165.

 Када лице које је изабрано, односно именовано од стране Скупштине поднесе оставку, предсједник Скупштине обавјештава Комисију за избор и именовања ради давања мишљења о оставци.

Предсједник Скупштине оставку из предходног става доставља одборницима заједно са прибављеним мишљењем из предходног става.

 Члан 166.

 Скупштина разматра оставку лица које бира или именује Скупштина и може одлучити да је уважи, прихватајући разлоге наведене у њеном образложењу или да је не уважи ако оцијени да постоје разлози за утврђивање одговорности подносиоца оставке.

Ако оцијени да постоје разлози за утврђивање одговорности, Скупштина ће спровести поступак за смјењивање или опозив лица које бира или именује Скупштина а које је поднијело оставку.

 

VIII – ОДБОРНИЧКО ПИТАЊЕ

Члан 167.

 Одборник има право да постави одборничко питање Начелнику општине и свим изабраним и именованим функционерима Скупштине из њихове надлежности.

Одборничко питање поставља се у писменој форми иза последње тачке утврђеног дневног реда на сједници Скупштине, а може бити постављено и између сједница.

Предсједник Скупштине може да упозори одборника, који поставља одборничко питање, ако није постављено у складу са одредбама Пословника, односно није упућено надлежном органу.

Секретар Скупштине доставља одборничко питање надлежном органу.

 Члан 168.

 Одговор на одборничко питање даје се по могућности на сједници Скупштине на којој је постављено.

Ако одговор на одборничко питање није дат на сједници на којој је постављено или ако је одборничко питање постављено између сједница, одговор се даје у писменој форми у року од петнаест дана од дана постављања питања а најкасније у материјалу за наредну сједницу Скупштине и може се доставити свим одборницима ако предсједник Скупштине оцијени да је потребно.

Уколико се у року од 60 дана не да одговор на одборничко питање колегиј је дужан да ово питање уврсти у приједлог дневног реда.

Члан 169.

 Ако одговор на одборничко питање садржи податке који представљају тајну, Начелник општине може предложити да се одговор саслуша без присуства јавности.

 Члан 170.

 Одборник који је поставио питање изјашњава се о одговору на крају сједнице и има право да, у трајању од највише два минута, коментарише одговор.

 

IX – ОДНОС СКУПШТИНЕ И НАЧЕЛНИКА ОПШТИНЕ

Члан 171.

 Односи између Скупштине и Начелника општине заснивају се на Уставу, закону, Статуту и овом пословнику.

Начелник општине и начелници одјељења општинске административне службе и других општинских организација која врше јавна овлашћења на захтјев Скупштине:

–          подносе извјештај о извршавању утврђене политике и општинских прописа из оквира своје надлежности,

–          информишу о питањима или појавама из оквира своје надлежности,

–          достављају податке којима располажу или које су у оквири своје надлежности дужни прикупити или евидентирати, као и списе и друге материјале потребне за рад Скупштине или његовог радног тијела,

–          одговарају на постављена одборничка питања,

–          проучавају одређена питања из свог дјелокруга и о томе подносе извјештај Скупштини,

–          пружају стручну помоћ при изради приједлога одлуке и других аката Скупштине када су њихови предлагачи клубови одборника или одборници, као и у случајевима када Скупштина и његова радна тијела испитују и проучавају одређена питања,

–          обављају друге послове по захтјеву Скупштине у складу са прописима и у оквиру својих надлежности.

Начелници одјељења административне службе имају право и дужност учествовати у раду на сједници Скупштине и њених радних тијела на којима се разматрају приједлози аката, односно друга питања из дјелокруга одјељења којим руководе.

 

X – ЈАВНОСТ РАДА СКУПШТИНЕ

Члан 173.

 Рад Скупштине и њених радних тијела је јаван.

Скупштина осигурава обавјештавање јавности о раду Скупштине и њених радних тијела, о својим ставовима и одлукама у вези са питањима о којима расправља, као и о свом раду уопште.

Члан 174.

 Скупштина обезбјеђује свим средствима јавног информисања, под једнаким условима, приступ информацијама којима располаже, а нарочито омогућава приступ радним материјалима.

Приступ информацијама из предходног става може бити ускраћен само ако оне представљају државну, војну, службену или пословну тајну или ако то налаже заштита личних података у складу са законом.

Члан 175.

 Представницима средстава јавног информисања осигурава се слободан приступ сједницама Скупштине и њених радних тијела у за њих посебно резервисаном простору, ако то утврди колегијум и у складу са просторним могућностима.

 Члан 176.

 Секретар Скупштине дужан је организовати рад стручне службе Скупштине на начин који омогућава да се брзо и ефикасно обраде сви захтјеви који су Скупштини упућени по основу Закона о слободи приступа информацијама Републике Српске.

XI – САРАДЊА СКУПШТИНЕ СА ДРУГИМ СУБЈЕКТИМА

Члан 177.

 У остваривању својих права, обавеза и одговорности у складу са Уставом, законом и Статутом, Скупштина развија односе сарадње и међусобног уважавања са другим скупштинама општина, политичким странкама и удружењима грађана.

У реализацији конкретних активности Скупштина може да тражи мишљења и приједлоге од политичких странака и удружења грађана, као и савјете од представника других Скупштина.

Скупштина ће иницирати договор са политичким странкама и удружењима грађана када се одлучује о питањима која су значајна за општину, те ће уважавати и разматрати приједлоге и иницијативе који потичу од политичких странака и удружења грађана.

Скупштина у оквирима датим Уставом, законом и Статутом успоставља сарадњу и са јединицама локалне самоуправе других држава.

 

XII – ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 179.

Измјене и допуне Пословника врше се на начин предвиђен за његово доношење.

Члан 180.

Даном ступања на снагу овог Пословника престаје да важи Пословник Скупштине општине Рудо „Службени гласник општине Рудо“, број: 8/08-пречишчени текст).

 Члан 181.

 Овај Пословник ступана снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику“ општине Рудо“.

 

Број:01-022-4/13
Датум: 07.02.2013.год.

ПРЕДСЈЕДНИК

 

 

 

 

 

На основу члана 37. Закона о локалној самоуправи Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број: 101/04, 42/05, 118/05 и 98/13) и  члана 34. Статута општине Рудо – пречишћени текст („Службени гласник општине Рудо“ брoj: 5/13 и 3/14), Скупштина општине  Рудо на сједници одржаној дана 19.05.2014. године, донијела је

 

ОДЛУКУ

О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ПОСЛОВНИКА

СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ РУДО

Члан 1.

У Пословнику  Скупштине општине Рудо („Службени гласник општине Рудо”, број: 3/13) члан 6. мијења се и гласи:

„Прву сједницу новоизабране Скупштине сазива предсједник Скупштине из претходног сазива, најкасније у року од 30 дана од дана објављивања извјештаја надлежног органа за спровођење избора.

Ако је спријечен предсједник, односно потпредсједник Скупштине из претходног сазива, прву сједницу ће сазвати најстарији одборник из претходног сазива.

Ако прву сједницу скупштне не сазове овлашћено лице из става 1, односно става 2. овог члана, сједницу ће сазвати ½ одборника новог сазива.

Првој сједници Скупштине до избора предсједника предсједава најстарији одборник новог сазива коме у раду помажу два најмлађа одборника новог сазива који су чланови радног предсједништва из реда политичких странака које имају највећи број одборника у Скупштини.

До избора предсједника Скупштине, предсједавајући прве сједнице има сва права и дужности предсједника Скупштине у погледу сазивања и предсједавања сједници“.

Члан 2.

              Члан 7. мијења се и гласи:

„На првој сједници Скупштина:

– бира чланове Верификационе комисије,

– разматра извјештај Верификационе комисије и верификује мандате   одборника,

– бира предсједника и чланове Комисије за избор и именовање,

– бира предсједника и потпредсједника Скупштине,

– бира замјеника начелника Општине,

– бира предсједника и чланове сталних радних тијела Скупштине,

– констатује престанак мандата одборника, функционера и службеника који   су именовани на мандатни период Скупштине и

– именује вршиоца дужности секретара Скупштине.

На конститутивној сједници Скупштине одборници и функционери Општине полажу свечану заклетву према тексту који је утврђен овим пословником.“.

Члан 3.

У члану 8. послије става 2. додају се нови ставови 3.4. и 5, који гласе:

„Предсједник, потпредсједник и секретар Скупштине, начелник Општине и замјеник начелника Општине свечану заклетву полажу на сједници Скупштине.

Начелници одјељења полажу свечану заклетву пред предсједником Скупштине.

Након потписивања свечане заклетве одборници ће потписати изјаву о прихватању и обавези поштовања Етичког кодекса  одборника (у даљем тексту Кодекс).“

Члан 4.

У члану 13.ријечи “општинске административне службе ” замјењују се ријечима “Општинске управе”, као и у цијелом тексту Пословника у одговарајућем падежу.

Члан 5.

Члан 19. мијења се и гласи:

“Одборник за вршење одборничке дужности има право на одборничку накнаду (одборнички додатак) у висини до 65% просјечне нето плате исплаћене у Општинској управи за претходну годину, не укључујући плате функционера.

Одлуком Скупштине општине утврђује се висина одборничке накнаде, као

и случајеви у којима одборнику не припада право на одборничку накнаду.

Право на накнаду за обављање одборничке дужности одборник стиче даном давања свечане изјаве.“

Члан 6.

Члан 27. мијења се и гласи:

„Скупштина општине именује секретара Скупштине општине  на мандат док траје мандат сазива Скупштине која га је именовала, након спроведеног јавног конкурса у складу са законом.

У случају престанка мандата секретара, Скупштина општине именује вршиоца дужности секретара, у складу са законом.”

Члан 7.

Члан 28. мијења се и гласи:

„Секретар Скупштине организује рад Стручне службе Скупштине и брине се о обављању стручних и административних послова за Скупштину и њена радна тијела, руководи стручном службом Скупштине општине  и обавља друге послове утврђене законом, статутом, пословником и другим актима скупштине.

Секретар Скупштине дужан је и одговоран:

– да се брине о остваривању права и дужности одборника и обезбјеђивању услова за рад клубова одборника,

– да прима иницијативе и приједлоге упућене Скупштини и даје их на даљу обраду надлежним органима и службама,

– за правно-техничку обраду аката усвојених на сједници Скупштине,

– за благовремено објављивање прописа и других аката које је донијела Скупштина,

– да обезбјеђује достављање одборничких питања надлежним органима и службама и достављање одговора одборницима,

– да учествује у припреми Програма рада Скупштине,

– да припрема приједлоге одговора на тужбе у споровима који се воде против аката Скупштине,

– да руководи стручном службом Скупштине и

– да врши и друге послове утврђене законом, Статутом, Пословником и другим актима Скупштине.“

Члан 8.

            У члану 36. у ставу 5.  ријечи „не може“ замјењују се ријечима „и верфикациона комисија  не могу.“

Члан 9.

              У члану 43. став 1. тачка 3. мјења се и гласи „Верификациона комисија“

У истом члану додаје се тачка 9. која гласи:

„9. Комисија за мјесне заједнице.“

Члан 10.

              Члан 46. мијења се и гласи:

„Верификациона комисија:

– прегледа извјештај органа за спровођење избора, увјерења о изабраним одборницима, као и друге изборне материјале и након утврђеног стања подноси Скупштини извјештај са приједлогом за верификацију мандата.

–  подноси приједлог за верификацију мандата новим одборницима и

–  разматра и друга питања у вези са мандатом одборника.

              Верификациона комисија броји три члана.“

Члан 11.

               После члана 51. додаје се члан 51а. који гласи:

„Члан 51а.

              Комисија за мјесне заједнице:

– разматра иницијативе за оснивање мјесних заједница и процјењује њихову оправданост,

– разматра приједлоге аката о оснивању мјесне заједнице, односно приједлог одлуке о цјелисходности иницијативе за оснивање мјесне заједнице,

– разматра питања поступка оснивања мјесних заједница,

– анализира рад органа мјесних заједница и предлаже мјере за унапређивање њиховог рада,

– предлаже мјере којима се подстиче међусобна сарадња, повезивање и удруживање средстава мјесних заједница на рјешавању питања од заједничког интереса,

– предлаже расподјелу буџетских средстава мјесним заједницама за финансирање функција органа мјесних заједница,

– разматра приједлоге, примједбе и иницијативе упућене општинским органима у вези са радом мјесних заједница и о томе извјештава Скупштину,

– извјештава Скупштину о учешћу одборника у раду органа мјесне заједнице у којој одборник има пребивалиште и

– врши надзор над радом Савјета мјесних заједница те разматра извјештаје и информације о раду Савјета, указује на проблеме и начине рјешавања одређених питања која се појављују у раду Савјета, подноси извјештаје и предлаже Скупштини општине предузимање одговарајућих мјера, у складу са законом, овим статутом и пословником Скупштине општине.

– обавља и друге послове из ове области по одлукама и закључцима Скупштине.

Комисија за мјесне заједнице броји три члана.“.

Члан 12.

У члану 63. у ставу 1. ријечи „осам пута годишње“ замјењују се  ријечима „ једном у два мјесеца“.

Члан 13.

              Члан 64. мијења се и гласи:

„Предсједник Скупштине општине сазива сједницу Скупштине по сопственој или иницијативи Начелника општине или 1/3 одборника, у року од 15 дана, од дана подношења захтјева.

Ако сједницу Скупштине  не сазове предсједник Скупштине,  у року из става 1. овог члана, односно потпредсједник Скупштине, у случају када је предсједник Скупштине спријечен да је сазове или одбије да је сазове, сједницу Скупштине сазива подносилац захтјева.

У случају из става 2. овог члана сједницом Скупштине предсједава одборник којег одреди Скупштина, ако је предсједник, односно потпредсједник Скупштине спријечен или одбије да предсједава сједницом.

 

Члан 14.

              У члану 70. став 3.  брише се.

Члан 15.

            У члану 75. став 3.  брише се.

Члан 16.

            У члану 76. послије става 1. додаје се став 2. који гласи:

„Одборник је дужан да наведе која је одредба Пословника по његовом мишљењу повријеђена, да је цитира и образложи у чему се састоји повреда.“

Досадашњи став 2. постаје став 3.

Члан 17.

            Члан 77.  мијења се и гласи:

„ Уколико се одборник или други учесник у раду Скупштине у свом излагању на сједници Скупштине изрази о другом одборнику или учеснику у раду Скупштине, наводећи његово име, презиме или функцију, односно нетачно изложи његово излагање које је предмет неспоразума, одборник или учесник у раду Скупштине на кога се излагање односи, има право на реплику или нетачан навод.

Одборнику или другом учеснику у раду Скупштине који се пријави за реплику или нетачан навод, предсједник Скупштине, одмах даје ријеч, а излагање не може да траје дуже од два минута.

Реплика је дозвољена два пута, а нетачан навод једном.

Члан 18.

            У члану 81. став.1. алинеја 3. брише се.

Члан 19.

            У члану 88. додаје се став 3. који гласи:

„О изреченим мјерама због којих се  умањује одборничка накнада и проистиче обавеза за надокнаду трошкова из став 1. и 2. овог члана, предсједник Скупштине сачињава извјештај  и  доставља служби рачуноводства на извршење.“

Члан 20.

Члан 96. мијења се и гласи:

„Скупштина доноси одлуке већином гласова од укупног броја одборника, уколико законом није другачије прописано“.

Члан 21.

              Члан 97. мијења се и гласи:

„Скупштина  одлучује гласањем одборника које може бити јавно или тајно“.

Члан 22.

У члану 114. иза ријечи „ одлуке“ додаје се зарез и ријеч „ ,рјешења“.

Члан 23.

Иза члана 115. додаје се члан 115а. који гласи:

„115а.

Рјешењем се на основу закона и других правних прописа рјешава о правима и обавезама или правним интересима грађана и правних лица из надлежности Скупштине.“

Члан 24.

              Назив поднаслова 7. „Давање сагласности и потврђивање општих акта“ мијења се и гласи „Јавна расправа“.

Члан 25.

              Члан 147. мијења се и гласи:

„Нацрт општег акта износи се на јавну расправу када је то Статутом или другим прописима одређено.

Скупштина доноси закључак о упућивању нацрта општег акта на јавну расправу и одређује орган који ће пратити јавну расправу.

Када се води јавна расправа о нацрту општег акта, орган односно радно тијело овлаштено за праћење расправе:

– брине о томе да се материјал који је предмет јавне расправе учини доступним јавности,

– прикупља и евидентира примједбе, мишљења и приједлоге изнесене у току јавне расправе,

– прати јавну расправу и анализира приједоге, мишљења и примједбе и даје информације о приједлозима изнесеним на јавној расправи и

–  припрема извјештај о резултатима јавне расправе.“

Члан 26.

            Послије члана 147. додаје се члан 147а. који гласи:

„147а.

              Јавна расправа, по правилу, траје 30 дана уколико Скупштина не одлучи другачије.

Орган за праћење јавне расправе подноси Скупштини извјештај о спроведеној расправи, а истовремено га доставља и овлаштеном предлагачу општег акта који је био на јавној расправи.

Скупштина ће прије одлучивања о приједлогу општег акта разматрати извјештај органа који је пратио јавну расправу и образложење овлаштеног предлагача акта о разлозима због којих није прихватио поједине приједлоге, примједбе и мишљења из јавне расправе.“.

Члан 27.

Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику“ општине Рудо.“

 

 

Број: 01-022-51/14

Датум: 19.05.2014. године

ПРЕДСЈЕДНИК

Скупштине општине Рудо

Велибор Ћировић